Verovatno ste se već susreli sa programima čiji je zadatak da raščiste prezauzetu RAM memoriju. Posle njihovog korišćenja, kompjuter bi najčešće radio višestruko sporije nego pre. Situacija bi se posle nekog vremena vratila u normalu. Verovatno ste se zapitali zašto je to tako. Odgovor je jednostavan.
Većina ovih programa se oslanja na dve Windows-ove funkcije: njegovu (loše implementiranu) funkciju alokacije memorije i virtuelnu memoriju. Za one koji ne znaju, virtuelna memorija ili Page File je deo prostora na hard disku rezervisan od strane operativnog sistema koji simulira RAM memoriju. Ovde Windows smešta one procese i fajlove koji treba da budu u RAM memoriji ali nisu trenutno potrebni. tj. niko ih ne koristi. Tamo se šalju i fajlovi koji su i trenutno potrebni ali ne mogu da stanu u RAM memoriju zbog nedovoljne količine iste. Nedostatak virtuelne memorije je to što je višestruko sporija od RAM memorije. Pozivanje fajlova iz virtuelne memorije traje znatno duže nego pozivanje fajlova iz RAM memorije. Da se vratimo na temu.
Programi za optimizaciju memorije koriste ovu Vindousovu osobinu tako što prepune RAM memoriju i tako prinude Windows da aktivne procese prebaci u virtuelnu memoriju. Kada se dovoljna količina podataka iz RAM memorije prebaci u virtuelnu, programi za optimizaciju se isključe i oslobode onu količinu memorije koju su sami, namerno, prinudno, zauzeli. Ovaj proces traje duže, usporava ostale procese i opterećuje procesor. U tom trenutku primetićete veliko usporavanje i seckanje u radu kompjutera.
Alexxandar's Blog 